1588-1795 Tijd van ontdekkers en hervormers

Republika

Jedinstveni politički fenomen

Godine 1609. Dvanaestogodišnje primirje dovelo je do privremenog prekida rata protiv Španije koji je Vilem Oranski započeo vojnim upadima 1568. godine. Klas Janszon Viser sastavio je posebno za ovu priliku kartu Nizozemlja u obliku lava, tzv. Leo Belgicus. Na njoj je sedamnaest nizozemskih provincija ponovo prikazano kao celina koja živi u miru, zahvaljujući prekidu vatre koje simbolično predstavlja uspavani bog Mars u donjem desnom uglu karte. U stvarnosti se, međutim, zbog ustanka i Osamdesetogodišnjeg rata koji je iz njega proistekao, Nizozemlje raspalo u dve nove države: špansko Nizozemlje na jugu i Republiku sedam ujedinjenih nizozemskih provincija na severu. Novonastala republika je zahvaljujući Dvanaestogodišnjem primirju doživela važan diplomatski uspeh, iako će tek 1648. godine Vestfalskim mirom postati međunarodno priznata kao suverena država.

U Evropi u rano moderno doba, monarsi su vodili glavnu reč, te je republika bila izuzetak. Niko od ustanika nije tada svesno težio ka republici: želeli su samo da obnove "stara dobra vremena", kada su monarsi garantovali slobode i privilegije svojim gradovima, pokrajinama i podanicima. Za takvim monarhom se tragalo nakon što je Filip II abdicirao, ali on nije pronađen. Zato su preostalih sedam ustaničkih pokrajina 1588. godine oformile republiku.

Rezultat toga bilo je neobično državno uređenje u kome je glas svake provincije u teoriji bio podjednako važan na zasedanju Staleške skupštine. Članovi su imali pravo da se konsultuju, odnosno, delegati su mogli da se vrate u svoju pokrajinu po savet. Zbog toga je donošenje odluke moglo da potraje što, u praksi, nije bilo tako loše. Budući da je bogata provincija Holandija donosila najviše novca, ona je vodila glavnu reč. Najviši državni službenik Holandije, radpenzionaris, obavljao je istovremeno funkciju svojevrsnog premijera, ministra finansija i ministra spoljnih poslova. Pored toga, obično je neko iz dinastije Oranski obavljao funkciju namesnika (stadhouder). Ovaj termin doslovno znači "zamenik monarha", međutim, ova funkcija nije bila ništa više do ostatak iz prošlih vremena: naime, više nije bilo monarha kojeg je trebalo zameniti. Namesnik se, kao pripadnik visokog plemstva iz dinastije Oranski-Nasau (time i potomak Vilema Oranskog) i vrhovni komandant oružanih snaga, isticao u odnosu na druge glavešine i činovnike. Dok su oni većinu svog vremena provodili na zasedanjima, namesnici kao što su Mauric i Frederik Hendrik postizali su značajne vojne pobede nad Špancima. Imali su u sebi nešto plemićko, iako su formalno bili u službi pokrajinskih Skupština.

Namesnik i radpenzionaris su lako mogli doći u sukob. Tokom Dvanaestogodišnjeg primirja to se po prvi put i dogodilo, a ishod je bio dramatičan. Nakon žestokog političkog i verskog sukoba, namesnik Mauric je, pod optužbom za veleizdaju, uhapsio radpenzionarisa Johana van Oldenbarnevelta, koji je pogubljen 13. maja 1619. godine.

Voeg toe

Wij zijn altijd op zoek naar toevoegingen om de kennisbank van de vensters te vergroten. Wanneer u een correctie wilt doorgeven of een nieuwe toevoeging wilt aanleveren dan kunt u onderstaand formulier gebruiken.