Hanza 1356-ca.1450

Trgovački gradovi u Nizozemlju

Zutfen, Deventer, Til, Kampen, Zvole i mnogi drugi gradovi, pre svega na istoku zemlje, bili su u dugačkom razdoblju od dvanaestog do šesnaestog veka važni i prosperitetni trgovinski centri. Ovi gradovi bili su naime članovi Hanzeatskog saveza. Hanza je prvobitno predstavljala udruženja trgovaca iz različitih gradova, koji su trgovali istim proizvodima. Zahvaljujući toj saradnji mogli su da smanje troškove, da bezbednije putuju (zajedno), da kupuju i prodaju na veliko kao i da se odbrane od hirova i samovolje zemljoposednika. Od 1356. godine Hanza više nije samo savez trgovaca, već postaje savez gradova. Ova odluka je donesena 1356. godine na prvom skupu u Libeku, gradu u današnjoj Nemačkoj. Nemačka Hanza, ili samo Hanza, postala je moćna mreža udruženih trgovačkih gradova, koja se protezala preko Nemačke, Holandije, Baltičkih zemalja, Norveške i Poljske. U okviru ove mreže, savez gradova pokušao je da eliminiše prepreke u trgovini koliko god je to bilo moguće. Hanzeatski savez je takođe trgovao sa partnerima izvan ove oblasti, na primer sa Londonom, pa čak i sa španskim gradovima.  

Intenzivno se trgovalo proizvodima kao što su: so, žitarice, riba, drvo, vino, pivo, životinjska koža i čipka. Transport se najvećim delom odvijao morem i rekama, tzv. kogama dužine od 15 do 30 metara. Gradovi su se razvijali i cvetali, podizale su se zidine ali i kuće trgovaca, skladiša i brojne druge građevine koje su ulepšavale grad. Nasleđe Hanze se i dalje može videti u pomenutim gradovima, ali i u manjim mestima kao što su na primer Haselt i Dusburg.

Za gradove poput Amsterdama, koji nisu pripadali Hanzi, od velikog značaja bila je trgovina na Baltičkom moru, tzv. "majka svih trgovina". Na njoj je zasnovan ekonomski procvat, što je značilo da je ova luka morala da konkuriše gradovima na Ejselu. Nakon pada Hanzeatskog saveza u šesnaestom veku, trgovinu na Baltiku su pre svega kontrolisali gradovi izvan Hanze. Prvi centar trgovine je do 1585. godine bio Antverpen, da bi potom Amsterdam preuzeo tu poziciju. Nedugo zatim, holandska trgovina se sve više orijentisala ka svetskim morima i bazirala se na osvajanju i eksploataciji kolonija. Zbog promene ekonomskih odnosa u Evropi, gradovi na Ejselu su izgubili svoju istaknutu poziciju.


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија