Ani M.G. Šmit 1911-1995

Pobuna protiv malograđanštine

 "Nikad ne slušaj majku i sve će biti u redu." Ove reči, karakteristične za holandsku spisateljicu Ani M. G. Shmit,  jasno ilustruju zašto su mnogi njeni stihovi, pesame, knjige, pozorišni komadi, mjuzikli i radio-drame tako blistavo sveži, a ujedno i komično buntovni.

Ani je rođena 1911. godine u Južnom Bevelandu. Bila je dete sveštenika, veoma napredna za svoje godine. Svet koji je okružuje posmatrala je sa divljenjem. Prve stihove, napisala je sa četrnaest godina. Nakon Drugog svetskog rata zaposlila se u amsterdamskom listu Het Parol, gde je upoznala ilustratorku Fip Vestendorp. Ani i Fip su od 1952. do 1957. godine sarađivale na seriji priča za decu, o dečaku i devojčici Jip i Janeke (Jovan i Jana), koje su izlazile svaki dan u novinama. Ovo je bio i početak njihove dugovečne saradnje iz koje su, između ostalog, nastale knjige kao što su Pluk van de Petteflet i Otje en Floddertje

Ani je pedesetih godina prošlog veka, doživela ogroman uspeh sa radio-serijom De familie Doorsnee (Prosečna porodica) koja je emitovana dva puta mesečno. Serija je bila popularna širom zemlje kod svih društvenih grupa. Kroz uspone i padove porodice, Ani je dočarala tipičan život holandske porodice u posleratnom periodu. Duh vremena uspela je da predoči i u drugim delima kao što su numere za kabaretske predstave i kasnije mjuzikli. Njena prva televizijska serija Pension Hommeles (Kavgadžijin pansion) je emitovana na televiziji, a za njom je usledila i serija Ja, zuster, Nee, zuster (Da, sestro, Ne, sestro) po kojoj je 2002. godine snimljen film. Zbog svojih buntovničkih tekstova, Ani je postala jedna od najuticajnijih, a u isto vreme i najnežnijih kritičara poslušne, građanske i pilarizovane Holandije.    

Svojim radom, Ani je ispirisala mnogu decu, ali i odrasle. Samo su knjige o Jovanu i Jani prodate u milionima primeraka, a njen rad je preveden na brojne jezike. Njen izdavač ju je zvao "pravom holandskom kraljicom". Kada je organizovao potpisivanje knjige na štandu na trgu Ajtmarkt u Amsterdamu, organizatori su zamolili njenog izdavača da to više nikad ne ponovi: ulice u Amsterdamu bile su, naime, suviše uske za njenu brojnu publiku. Koja je tajna njenog uspeha? "Uvek sam se osećala kao osmogodišnjakinja. I zapravo pišem za sebe. Mislim da je baš u tome poenta. Ja sam osmogodišnjakinja." 


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија