NIEUW! Maak in een handomdraai je eigen Canon.

Over Mijn Canon

Internacionalni humanista Tijd van ontdekkers en hervormers

Erazmo

1469?-1536

Erazmov odnos prema domovini bio je složen. Voleo je da se predstavlja kao Deziderijus Erazmo Roterdamski, dok je sa druge strane često kritikovao prosto ponašanje i neukus svojih sugrađana i zemljaka.

Pretpostavlja se da je rođen 1469. godine kao vanbračno dete sveštenika. Zbog toga se podrazumevalo da će postati monah. Nakon školovanja, između ostalog, u internatu Braća zajedničkog života, dospeo je u avgustinski manastir Stejn u Gaudi. Erazmo je voleo manastirsku biblioteku gde se udubljivao u antički svet čitajući dela antičkih autora i italijanskih humanista. Potonji su mu možda više nego ikada pre približili književnost starog veka zahvaljujući svojoj izvanrednoj erudiciji i kritičkom pristupu.

Međutim, manastirski život koji je podrazumevao stroga pravila i obaveze gušio je Erazma. Zahvaljujući svom izuzetnom poznavanju latinskog jezika mogao je da napusti manastir. Erazmo je proputovao veliki deo Evrope kao nezavisni učenjak, živeći od prihoda od svojih dela i gestova dobročinstva ljudi koji su mu se u sve većem broju divili. Putem intenzivne prepiske bio je u kontaktu sa prijateljima, istomišljenicima i doušnicima. Godine 1500. napisao je jedan od prvih bestselera Adagia (Izreke) što mu je omogućila pojava štamparske mašine. Ova zbirka klasičnih poslovica ponudila je čitaocu ubrzan kurs humanističkih ideja i načina života. Pored toga objavljivao je knjige o bontonu ili lepom ponašanju, ogledala vladara, dijaloge i traktate koji su imali za cilj da poduče vladare i građanstvo mudrosti i kako biti uzoran hrišćanin. Njegova Pohvala ludosti iz 1509. godine ismeva čovečanstvo koje na prvo mesto stavlja svoj lični interes.

Erazmo je bio prvi koji je hrišćanskim tekstovima pristupio na kritički način svojstven humanistima. Naučio je grčki jezik kako bi u originalu mogao da čita radove prvih crkvenih otaca i Novi zavet. Rezultat toga bila je serija novih kritičkih izdanja ranih hrišćanskih tekstova, među kojima je i novo izdanje Novog zaveta na grčkom, sa novim latinskim prevodom. Sa svojim prevodom Novog zaveta vidno se distancirao od Vulgate odnosno zvaničnog crkvenog prevoda, braneći pravo na kritički pristup Bibliji, a sve u cilju da se osnaži doživljaj vere. Nadao se da će svako moći da citira Bibliju - seljak tokom oranja, tkač na svom razboju, putnik tokom putovanja; čak su i žene morale da čitaju Bibliju. Njegov ideal bila je tiha, trezvena pobožnost koja proizilazi iz unutrašnjeg promišljanja.

Tokom polarizacije koja je usledila od 1517. godine nakon akcija reformatora Martina Lutera, Erazmo se nije ususđivao ili nije želeo da napravi izbor. Nije bio spreman da se raziđe sa katoličkom crkvom i nadao se da će novonastale razlike moći zdravorazumski da se premoste. Ali takav stav mu je doneo kritike sa obe strane. Umro je leta 1536. godine u kući svog bazelskog prijatelja i izdavača Frobena.

Voeg toe

Wij zijn altijd op zoek naar toevoegingen om de kennisbank van de vensters te vergroten. Wanneer u een correctie wilt doorgeven of een nieuwe toevoeging wilt aanleveren dan kunt u onderstaand formulier gebruiken.