Letnjikovci

Raskošan život van grada

Letnjikovac Haudestejn danas je gradska većnica Marsena, mesta koje se nalazi severno od Utrehta, uz obalu reke Veht. Haudestejn je dugo bio samo jedan od mnogih letnjikovaca uz obalu ove reke, u kojima su bogati građani Amsterdama provodili letnje mesece.

Ukoliko odete u obilazak obale reke Veht, videćete mnogobrojne letnjikovce, vile koje su neretko imale predivne vrtove. Brojnost ovih letnjikovaca uz obalu reke Veht govori o ogromnom bogatstvu Amstedama u Zlatnom veku. Većina letnjikovaca sagrađena je u sedamaestom veku, a neki od njih i kasnije. Bogati trgovci su u letnjim mesecima rado bežali iz grada sa svojim porodicama i odlazili da žive u prirodi. Tada bi usledile selidbe velikih razmera, najčešće burlacima. Sa njima je polazilo i osoblje, a često i deo pokućstva. Muškarci bi dolazili povremeno, jer su i tokom leta zbog posla morali da budu u gradu.

Istorija Haudestejna je tipična za sve letnjikovce. Amsterdamski trgovac Jan Jakobszon Hajdekoper kupio je 1608. godine u Marsenu veliki posed. Njegov sin, Joan, koji je bio veoma uticajan u Amsterdamu - bio je između ostalog nekoliko puta i gradonačelnik - sagradio je 1628. godine na imanju letnjikovac Haudestejn. Godine 1754. srušena je kuća iz sedamaestog veka i na njeno mesto je došla današnja palata. Porodica Hajdekoper nastavila je da živi u vili do 1955. godine, kada ju se kupila opština i pretvorila u gradsku većnicu.

Uticajni građani Amsterdama pozivali bi mnoge goste u svoje letnjikovce: prijatelje iz sopstvenih društvenih krugova, ali i umetnike i intelektualce. Poznati pesnik i intelektualac Konstantin Hajgens boravio je 1656. godine u Haudestejnu. Boravak u vili mu se izgleda veoma dopao budući da je o njoj napisao tri vedre pesme.

Vrtovi uz vile su bile prelepi, a uglavnom su i danas takvi. Inspirisani su formalnim francuskim stilom baštenske arhitekture koji odlikuju pravi geometrijski oblici. Iz ovoga se dalje razvio "holandski" stil koji je zadržao prave geometrijske oblike, ali uz barokne elemente i živopisne dodatke kao što su npr. senice, kanali, fontane, jezerca i lavirinti. Naravno, svi su želeli da njihov vrt bude lepši i veći od drugih.

Iako su se ekonomske prilike u Holandiji u osamnaestom veku pogoršale, aristokratija je nastavila da provodi leta u letnjikovcima. Bogate porodice su izgleda još uvek mogle da žive od svog kapitala. Većina ovih letnjikovaca danas više nije u privatnom posedu već sada predstavljaju turističke atrakcije i prestižan kancelarijski prostor.