Državna Biblija 1637

Knjiga nad knjigama

Biblija je za hrišćane najznačajnija knjiga koja je ikad napisana jer sadrži istinu koju nam otkriva Bog, odnosno "Reč Božiju". Tokom Reformacije jedno od spornih pitanja bila je polemika oko toga kome je Biblija namenjena. Katoličko sveštenstvo je smatralo da obični ljudi ne bi trebalo da čitaju Bibliju; oni su u crkvi mogli da slušaju tumačenja sveštenika, koji su Bibliju čitali na latinskom. Sveštenici su imali ulogu posrednika između Boga i vernika.

Sa druge strane, protestanti su tvrdili da svaki vernik treba sam da čita Bibliju. Propovednik je prvenstveno sluga Reči Božije koju je čitanjem Biblije i tumačenjem spisa trebalo da prenese zajednici. Ovo je, dakle, značilo da je Biblija morala biti dostupna na jeziku zajednice, i da je njen prevod trebalo da bude što verodostojniji. Reformator Luter je tako oko 1535. godine preveo Bibliju sa izvornih jezika na nemački. Na osnovu Luterovog prevoda je u šesnaestom veku nastao i niz prevoda na nizozemski.

Tokom vremena je u holandskoj protestantskoj crkvi sve više rasla potreba za novim prevodom Biblije koji bi bio zasnovan na originalnim hebrejskim i grčkim rukopisima. Sinod holandske protestantske crkve je 1618. na skupu u Dordrehtu naručio prevod po uzoru na zvaničnu englesku verziju Biblije kralja Džejmsa iz 1611. godine. Sredstva za finansiranje prevoda tražili su od Staleške skupštine što je ona odobrila tek 1626. godine, nakon čega su prevodioci počeli sa radom.

Prevod je bio završen devet godina kasnije, a 1637. godine Državna Biblija se prvi put našla u štampi. U periodu od 1637. do 1657. štampana je u nekoliko stotina hiljada primeraka. Državna Biblija je skoro tri stotine godina bila najvažnija Biblija u protestantskoj crkvi, a i dan-danas postoje crkvene zajednice koje koriste ovu verziju. U međuvremenu je nastalo i revidirano izdanje.

Čitanjem Biblije i slušanjem propovedi velike grupe ljudi su se tokom vremena upoznale sa "jezikom hananskim" Državne Biblije, koji je takođe ostavio veliki trag u nizozemskoj kulturi. Izrazi iz ovog prevoda, poput "na rukama nositi", "u znoju lica svoga" i "melem za oči" postali su sastavni deo nizozemskog jezika.


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија