Pobuna protiv dečijeg rada 19. vek

Sa radnog mesta u školu

Dečiji rad je u devetnaestom veku bio normalna pojava. Deca su radila na polju, u prodavnicama ili radionicama. To se nije smatralo samo korisnim - deca su mogla tamo nešto da nauče - već je bilo i neophodno kako bi se povećala primanja porodice. Kada se tokom industrijske revolucije u fabrikama počela koristiti dečija radna snaga, bilo je sve više negodovanja, barem protiv toga da deca rade u fabrikama.

Uslovi za rad u fabrikama, mahom su bili veoma loši. Poznata je priča o fabrici stakla Petrusa Regua u Mastrihtu, gde su peći gorele dan i noć. Fabrika je radila u dve smene od po dvanaest sati. Tako da su deca od osam do deset godina oko ponoći pospana pešačila na posao. Za Regua to nije bio nikakav problem, prema njegovom mišljenju, manjak sna nije mogao da naškodi deci.

Oko 1860. godine, dečiji rad se sve više kritikovao. Lekari i nastavnici objašnjavali su da je rad nezdrav i da je deci mesto u školskim klupama. Direktori fabrika su uvideli da je najbolje angažovati decu nakon što završe osnovnu školu jer su deca od dvanaest godina i starija, koja su umela da čitaju i pišu, bila od veće koristi u fabrici. Vlasnici fabrika su istovremeno imali manje potrebe za dečijom radnom snagom,  jer su mašine odrađivale sve veći deo posla. Roditelji su takođe promenili način razmišljanja. Sa rastom plata je i potreba za dodatnim prihodima od dečijeg rada postala manja, pa su roditelji sve češće počeli da šalju svoju decu u školu, na duži vremenski period.

Dva zakona doprinela su ovom razvitku. Van Hautenov Dečiji zakon iz 1874. godine je zabranio zapošljavanje dece starosti do dvanaest godina u radionicama i fabrikama. Time, međutim, dečji rad u fabrikama nije bio u potpunosti zabranjen. Štaviše, na rad dece u poljoprivredi nije postojala zabrana. Zakon o obaveznom obrazovanju iz 1900. godine okončao je  dečiji rad. Od tog momenta, roditelji su bili u obavezi da svoju decu, starosti od sedam do dvanaest godina, šalju u školu. U praksi je zapravo većina roditelja to već i radila. Oko 1900. godine, devedeset odsto dece je pohađalo školu. 


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија