Erazmo Internacionalni humanista

1469?-1536

Erazmov odnos prema domovini bio je složen. Voleo je da se predstavlja kao Deziderijus Erazmo Roterdamski, dok je sa druge strane često kritikovao prosto ponašanje i neukus svojih sugrađana i zemljaka.

Pretpostavlja se da je rođen 1469. godine kao vanbračno dete sveštenika. Zbog toga se podrazumevalo da će postati monah. Nakon školovanja, između ostalog, u internatu Braća zajedničkog života, dospeo je u avgustinski manastir Stejn u Gaudi.  Erazmo je voleo manastirsku biblioteku gde se udubljivao u antički svet čitajući dela antičkih autora i italijanskih humanista. Potonji su mu možda više nego ikada pre približili književnost starog veka zahvaljujući svojoj izvanrednoj erudiciji i kritičkom pristupu.

Međutim, manastirski život koji je podrazumevao stroga pravila i obaveze gušio je Erazma. Zahvaljujući svom izuzetnom poznavanju latinskog jezika mogao je da napusti manastir. Erazmo je proputovao veliki deo Evrope kao nezavisni učenjak, živeći od prihoda od svojih dela i gestova dobročinstva ljudi koji su mu se u sve većem broju divili. Putem intenzivne prepiske bio je u kontaktu sa prijateljima, istomišljenicima i doušnicima. Godine 1500. napisao je jedan od prvih bestselera Adagia (Izreke) što mu je omogućila pojava štamparske mašine. Ova zbirka klasičnih poslovica ponudila je čitaocu ubrzan kurs humanističkih ideja i načina života. Pored toga objavljivao je knjige o bontonu ili lepom ponašanju, ogledala vladara, dijaloge i traktate koji su imali za cilj da poduče vladare i građanstvo mudrosti i kako biti uzoran hrišćanin. Njegova Pohvala ludosti iz 1509. godine ismeva čovečanstvo koje na prvo mesto stavlja svoj lični interes.

Erazmo je bio prvi koji je hrišćanskim tekstovima pristupio na kritički način svojstven humanistima. Naučio je grčki jezik kako bi u originalu mogao da čita radove prvih crkvenih otaca i Novi zavet. Rezultat toga bila je serija novih kritičkih izdanja ranih hrišćanskih tekstova, među kojima je i novo izdanje Novog zaveta na grčkom, sa novim latinskim prevodom. Sa svojim prevodom Novog zaveta  vidno se distancirao od Vulgate odnosno zvaničnog crkvenog prevoda, braneći pravo na kritički pristup Bibliji, a sve u cilju da se osnaži doživljaj vere. Nadao se da će svako moći da citira Bibliju - seljak tokom oranja, tkač na svom razboju, putnik tokom putovanja; čak su i žene morale da čitaju Bibliju. Njegov ideal bila je tiha, trezvena pobožnost koja proizilazi iz unutrašnjeg promišljanja.

Tokom polarizacije koja je usledila od 1517. godine nakon akcija reformatora Martina Lutera, Erazmo se nije ususđivao ili nije želeo da napravi izbor. Nije bio spreman da se raziđe sa katoličkom crkvom i nadao se da će novonastale razlike moći zdravorazumski da se premoste. Ali takav stav mu je doneo kritike sa obe strane.  Umro je leta 1536. godine u kući svog bazelskog prijatelja i izdavača Frobena.


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија