Letnjikovci 17. i 18.vek

Raskošan život van grada

Letnjikovac Haudestejn danas je gradska većnica Marsena, mesta koje se nalazi severno od Utrehta, uz obalu reke Veht. Haudestejn je dugo bio samo jedan od mnogih letnjikovaca uz obalu ove reke, u kojima su bogati građani Amsterdama provodili letnje mesece.

Ukoliko odete u obilazak obale reke Veht, videćete mnogobrojne letnjikovce, vile koje su neretko imale predivne vrtove. Brojnost ovih letnjikovaca uz obalu reke Veht govori o ogromnom bogatstvu Amstedama u Zlatnom veku. Većina letnjikovaca sagrađena je u sedamaestom veku, a neki od njih i kasnije.  Bogati trgovci su u letnjim mesecima rado bežali iz grada sa svojim porodicama i odlazili da žive u prirodi. Tada bi usledile selidbe velikih razmera, najčešće burlacima. Sa njima je polazilo i osoblje, a često i deo pokućstva. Muškarci bi dolazili povremeno, jer su i tokom leta zbog posla morali da budu u gradu.

Istorija Haudestejna je tipična za sve letnjikovce. Amsterdamski trgovac Jan Jakobszon Hajdekoper kupio je 1608. godine u Marsenu veliki posed. Njegov sin, Joan, koji je bio veoma uticajan u Amsterdamu - bio je između ostalog nekoliko puta i gradonačelnik - sagradio je 1628. godine na imanju letnjikovac Haudestejn. Godine 1754. srušena je kuća iz sedamaestog veka i na njeno mesto je došla današnja palata. Porodica Hajdekoper nastavila je da živi u vili do 1955. godine, kada ju se kupila opština i pretvorila u gradsku većnicu. 

Uticajni građani Amsterdama pozivali bi mnoge goste u svoje letnjikovce: prijatelje iz sopstvenih društvenih krugova, ali i umetnike i intelektualce. Poznati pesnik i intelektualac Konstantin Hajgens boravio je 1656. godine u Haudestejnu. Boravak u vili mu se izgleda veoma dopao budući da je o njoj napisao tri vedre pesme.

Vrtovi uz vile su bile prelepi, a uglavnom su i danas takvi. Inspirisani su formalnim francuskim stilom baštenske arhitekture koji odlikuju pravi geometrijski oblici. Iz ovoga se dalje razvio "holandski" stil koji je zadržao prave geometrijske oblike, ali uz barokne elemente i živopisne dodatke kao što su npr. senice, kanali, fontane, jezerca i lavirinti. Naravno, svi su želeli da njihov vrt bude lepši i veći od drugih.

Iako su se ekonomske prilike u Holandiji u osamnaestom veku pogoršale, aristokratija je nastavila da provodi leta u letnjikovcima. Bogate porodice su izgleda još uvek mogle da žive od svog kapitala. Većina ovih letnjikovaca danas više nije u privatnom posedu već sada predstavljaju turističke atrakcije i prestižan kancelarijski prostor. 


  • ca. 3000. p. n. e. Dolmeni Prvi zemljoradnici  
  • 47 - ca. 400 Limes Na granici rimskog sveta  
  • 658-739 Vilibrord Širenje hrišćanstva  
  • 742-814 Karlo Veliki Vladar Evrope  
  • ca. 1100 Hebban olla vogala Pisani tragovi na nizozemskom  
  • 1254-1296 Floris V Grof provincije Holandije i nezadovoljno plemstvo  
  • 1356-ca.1450 Hanza Trgovački gradovi u Nizozemlju  
  • Internacionalni humanista Erazmo 1469?-1536  
  • 1500-1558 Karlo V Nizozemlje pod jedinstvenom upravom  
  • 1566 Ikonoklastični neredi Verski sukob  
  • 1533-1584 Vilem Oranski Od buntovnog plemića do „oca nacije“  
  • 1588-1795 Republika Jedinstveni politički fenomen  
  • 1602-1799 Istočnoindijska kompanija Prekomorska ekspanzija  
  • 1612 Bemster Holandija i voda  
  • 1613-1662 Amsterdamski pojas kanala Širenje gradskog područja u sedamnaestom veku  
  • 1583-1645 Hugo Grocije Začetnik modernog međunarodnog prava  
  • 1637 Državna Biblija Knjiga nad knjigama  
  • 1606?-1669 Rembrant Veliki slikari  
  • 1662 Blauov Atlas Maior Čitav svet na karti  
  • 1607-1676 Mihil de Rajter Pomorski heroji i ekspanzija Republike  
  • 1629-1695 Kristijan Hajgens Nauka u Zlatnom veku  
  • 1632-1677 Spinoza U potrazi za istinom  
  • ca. 1637-1863 Ropstvo Trgovina ljudima i prisilni rad u Novom svetu  
  • 17. i 18.vek Letnjikovci Raskošan život van grada  
  • 1744-1828 Ejse Ejsinha Prosvetiteljstvo u Holandiji  
  • 1780-1795 Patriote Kriza u Republici  
  • 1769-1821 Napoleon Bonaparta Francuska vladavina  
  • 1772-1843 Kralj Vilem I Kraljevina Holandije i Belgije  
  • 1839 Prva železnička pruga Ubrzanje  
  • 1848 Ustav Najvažniji zakon države  
  • 1860 Maks Havelar Optužba protiv socijalne nepravde u Indoneziji  
  • 19. vek Pobuna protiv dečijeg rada Sa radnog mesta u školu  
  • 1853-1890 Vinsent Van Gog Moderni umetnik  
  • 1854-1929 Aleta Jakobs Emancipacija žena  
  • 1914-1918 Prvi svetski rat Neutralnost u ratu  
  • 1917-1931 De Stejl Revolucija oblika  
  • 1929-1940 Kriza Društvo u vreme velike ekomonske krize  
  • 1940-1945 Drugi svetski rat Okupacija i oslobođenje  
  • 1929-1945 Ana Frank Progon Jevreja  
  • 1945-1949 Indonezija Kolonija se izborila za slobodu  
  • 1886-1988 Vilem Drejs Socijalna država  
  • 1. februar 1953 Poplava Voda kao pretnja  
  • od 1948 Televizija Uspon masovnih medija  
  • od ca. 1880 Roterdamska luka Svetska kapija  
  • 1911-1995 Ani M.G. Šmit Pobuna protiv malograđanštine  
  • od 1945 Surinam i Holandski Antili Dekolonizacija zapadnih holandskih kolonija  
  • 1995 Srebrenica Dileme mirovnih misija  
  • od 1945 Holandija svih boja Multikulturalno društvo  
  • 1959-2030? Polje gasa Blago sa rokom trajanja  
  • od 1945 Evropa Holanđani i Evropljani  
cрпска верзија